Terapija oksidativnog stresa

Na osnovu rezultata dobijenih primenom d-ROMs i PAT testa lekar/kliničar dobija uvid u kom smeru je narušena pro- i antioksidansna ravnoteža.

Na bazi procene koji mehanizam dominira lekar će biti u stanju da preporuči za svaki pojedinačni slučaj odgovarajući tretman i to:

  1. Tretman koji dovodi do smanjenja povećanog oksidativnog kapaciteta (kauzalna terapija) i/ili
  2. Tretman koji jača antioksidantni kapacitet organizma (suplementacija).

 

Prevencija i/ili tretman bolesti udruženih sa oksidativnim stresom zahteva pored specifičnih pristupa (zavisnih od prepoznatog mehanizma) i integrativni pristup koji je K. Cooper definisao kao „antioksidantnu revoluciju“ gde se nakon sprovodjenja testova menja stil života i usvaja „mediteranski stil ishrane“ i redovna fizička aktivnost.

Pravilna ishrana treba da bude bazirana ne samo na pravilnoj proceni kalorijskog unosa i poželjnog sastava nutrienata već i na proceni antioksidantnog kapaciteta namirnica. Ta procena može biti empirijska (5-8 porcija svežeg voća i povrća dnevno) ili objektivno bazirana na merenju ORAC skora (Oxygen Radical Adsorbent Capacity).

Pošto danas treba imati u vidu da klimatske promene i zagadjenje životne sredine mogu rezultirati osiromašenim sadržajem antioksidanata u voću i povrću nutricionisti i lekari mogu preporučiti uvodjenje antioksidansnih suplemenata. Uvodjenje suplemenata bi trebalo ograničiti na dokumentovane slučajeve oksidativnog stresa koji je biohemijskim putem ustanovljen primenom d-ROM i PAT testa. To je iz razloga što treba imati u vidu hemijske karakteristike i količinu mikronutrienata koji se predlažu, moguću pojavu neželjenih efekata, postojeću kliničku sliku i ukupnu terapiju koju osoba prima i dr. Zato imajući u vidu široki spektar oksidanasa odgovornih za oksidativni stres, a koji su prisutni u svakom delu organizma, mora biti preduzet čitav spektar aktivnosti. Izbor zavisi od konkretnog slučaja. Tako na primer znamo da je vitamin E moćan antioksidans, ali i da je njegova aktivnost smanjena kada je prisustvo kiseonika smanjeno (u slučaju ishemije) i tada su β-karoteni najefiksniji. Sa druge strane vitamin C, koji je u stanju da reciklira oksidovani vitamin E, nije liposolubilan i ne može prodreti do masnog tkiva što bez problema može učiniti koenzim Q10. Iz ovog primera je jasno da su pojedinačni antioksidanti samo delimično efikasni i da je suština u izboru i primeni više antioksidanasa sa širokim spektrom aktivnosti. Antioksidansne suplemente treba pažljivo birati i odrediti dozu za postizanje ravnoteže. Posebno se mora imati u vidu oblik (formulacija) suplemenata (tečan, tablete, praškast), način primene (da li su aktivna svojstva supstance narušena prolaskom kroz digestivni trakt, da li se zadržava u jetri i time smanjuje biološka dostupnost organizmu, npr glutation, da li postoji oboljenje koje može uticati na absorpciju mikronutrienata, npr. celijačna bolest).

Uz dobro poznavanje metabolizma i metaboličkih poremećaja i primenu savremenih saznanja i tehnologija (kao što je primena d-ROM i PAT testova i njihovo pravilno tumačenje korišćenjem specifičnih softverskih aplikacija) moguće je sprovodjenje kvalitetnog,  individualizovanog tretmana suplementima.